Kakva promena može da se desi za samo godinu dana! Prošlogodišnji rekordan skok optimizma zamenio je sveprisutan oprez u očekivanju usporenijeg globalnog ekonomskog rasta u godini koja je pred nama. Gotovo 30% poslovnih lidera očekuje da će se ekonomske prilike u svetu pogoršati, što je otprilike šest puta više u odnosu na prošlogodišnjih 5% i predstavlja rekordno visok nivo pesimizma. Ovo je jedan od ključnih rezultata 22. ankete koju je kompanija PwC sprovela među gotovo 1,400 izvršnih direktora širom sveta, uključujući i one iz Srbije.
P: Da li mislite da će se ekonomske prilike u svetu poboljšati, ostati iste, ili pak pogoršati u narednih 12 meseci?
Optimizam uz dozu opreza
Rezultati prošlogodišnje ankete koju PwC sprovodi među generalnim direktorima u svetu pokazali su rekordni nivo optimizma po pitanju globalnog ekonomskog rasta u 2018. godini. Ove godine međutim, imamo nešto drugačiju – više polarizovanu sliku. Naime, iako 42% poslovnih lidera u svetu i dalje smatra da će se poslovne prilike u 2019. poboljšati, primetan je porast onih koji smatraju da će privredni rast opasti u narednih 12 meseci.
Poslovni lideri u Srbiji su nešto optimističniji od kolega u svetu – njih 51% misli da će u narednih 12 meseci doći do pojačanog privrednog rasta u svetu, što je za 11% više nego prošle godine.
„Može se pretpostaviti da je optimističan stav izvršnih direktora u Srbiji, kada je reč o globalnoj ekonomiji, rezultat posmatranja domaćih prilika i vlastitog iskustva. U vreme kada je rađena anketa (septembar-oktobar 2018.) u Srbiji je preovladavala povoljnija ekonomska klima, imajući u vidu nisku inflaciju, niske kamatne stope, rast trgovine i zaposlenosti, što je svakako uticalo na generalne direktore da se pozitivno izjasne kada je reč o okolnostima u kojima će se odvijati ekonomski rast u narednom periodu“
P: Da li ste, i u kojoj meri, zabrinuti zbog navedenih ekonomskih, političkih i društvenih faktora koji bi se mogli nepovoljno odraziti na vaše poslovanje?
Novo doba, nove brige
Društvene promene podstaknute tehnološkim dostignućima dovele su do velikih promena u svetu – živimo u digitalnom dobu kome i organizacije i zaposleni moraju da se prilagode.
Prošle godine su geopolitička kriza, (ne)dostupnost adekvatnih kadrova i nestabilan ekonomski rast bili na vrhu liste razloga za zabrinutost. Situacija je ove godine nešto drugačija. Pored nedostupnosti adekvatnih kadrova tj. manjka odgovarajućih veština kod zaposlenih (68%) i brzine kojom se dešavaju tehnološke promene (61%), ove godine učesnici ankete prvi put iskazuju povećanu zabrinutost zbog promena u navikama potrošača. Skoro polovina poslovnih lidera smatra da će upravo ovaj trend u velikoj meri uticati na poslovanje njihovih kompanija.
Prvi put ove godine pitali smo direktore da li su, i u kojoj meri, zabrinuti kada je reč o neizvesnosti ekonomske politike i rizicima koje ona nosi, kao i o trgovinskim konfliktima koji se dešavaju u svetu (USA-Kina, USA-EU). Poslovne lidere u Srbiji, njih 42% u velikoj meri brine neizvesnost vezano za ekonomsku politiku i smatra da ona utiče na usporavanje rasta investicija, a samim tim i poslovanja. Isto mišljenje deli i 35% poslovnih lidera u svetu, koje pored pomenute neizvesnosti ekonomske politike, već tradicionalno brine preopterećenost propisima (35%) a odmah zatim i nedostupnost odgovarajućih veština kod zaposlenih (34%), kao i trgovinski konflikti i visokotehnološki kriminal.
Razlike u odgovorima na pitanje o razlozima za zabrinutost potvrđuje konstataciju da poslovni lideri u Srbiji u određenoj meri zanemaruju dešavanja u svetu i predviđanja zasnivaju uglavnom na domaćim prilikama.
Kada pogledamo pojedinačne rezultate videćemo da je nivo zabrinutosti u vezi sa trgovinskim konfliktom veoma visok, naročito u zemljama koje su direktno u konfliktu. U SAD je 98% generalnih direktora izrazilo zabrinutost zbog trgovinskog konflikta sa Kinom (a od skora i sa EU), što je slučaj i sa 90% poslovnih lidera u Kini i gotovo 60% u regionu CEE.
P: Uopšteno govoreći, da li danas teže ili lakše zapošljavate radnike u vašoj industriji, ili ne vidite promene?
Talenti, gde ste?
S obzirom na to da postoji velika zabrinutost poslovnih lidera zbog nedostupnosti talentovanih kadrova sa odgovarajućim veštinama kako među zaposlenima, tako i među radnom snagom budućnosti, pitali smo poslovne lidere da li se danas kadrovi teže ili lakše zapošljavaju.
Primetno je da teškoće u zapošljavanju talentovanih kadrova rastu, pogotovo u poređenju sa periodom od pre 7 godina kada smo prvi put postavili ovo pitanje. Kao glavni razlog zbog kojeg se danas kadrovi teže zapošljavaju, ispitanici i kod nas i u svetu navode nedostatak radne snage sa odgovarajućim znanjima i veštinama (50%). Manji broj direktora smatra da je najveći problem u tome što su zahtevi danas drugačiji (19% u svetu 8% u Srbiji), kao i stopa rasta određene privredne grane (8% u svetu i 17% u Srbiji).
Kako prevazići nedostatak veština?
Govoreći o potrebi da se veštine zaposlenih usklade sa novim zahtevima poslovanja, učesnici ankete su se složili da ne postoji brzo rešenje. Gotovo polovina ispitanika, njih 46% smatra da je rešavanje tog pitanja leži u prekvalifikaciji i dodatnom osposobljavanju zaposlenih, dok 17% navodi uspostavljanje baze kvalitetnih potencijalnih kandidata koji se direktno preuzimaju iz obrazovnog sistema. Isto mišljenje dele i poslovni lideri u Srbiji, koji ističu da je jako važno podsticati zaposlene da se usavršavaju i stvoriti uslove za njihov profesionalni razvoj.
„Sve veća zabrinutost zbog digitalnih veština posledica je činjenice da se većina organizacija priprema za automatizaciju i poboljšanje iskustva svojih korisnika uz korišćenje novih tehnologija“
P: Koji su, po vašem mišljenju, osnovni razlozi zbog kojih ne primate potrebne informacije ili podaci koje dobijate nisu adekvatni?
Sve se vrti oko podataka i nedostatka veština
Uprkos milijardama dolara koje su uložene u IT infrastrukturu tokom svih ovih godina, učesnici ankete su izjavili da i dalje ne dobijaju sveobuhvatne podatke koji su im potrebni u svrhu donošenja bitnih odluka o dugoročnoj uspešnosti i održivosti njihovog poslovanja.
Očekivanja poslovnih lidera su se svakako povećala s tehnološkim napretkom, ali generalni direktori su svesni da njihovi analitički kapaciteti ne drže korak sa obimom podataka koji se eksponencijalno uvećao u poslednjih deset godina. Kada su upitani zašto ne dobijaju sveobuhvatne podatke, direktori su kao glavne razloge naveli ‘nedostatak analitičkog talenta’ (54%), ‘skladištenje podataka’ (51%) i ‘nedovoljnu pouzdanost podataka’(50%).
Kada govorimo o stanovištima srpskih lidera, čak 75% njih ima problem sa nepouzdanim podacima, dok se 63% požalilo na nedostatak analitičkog talenta i nespremnost kupaca i klijenata na razmenu informacija (56%).
Rešenje je u tome da se u organizaciji uspostavi ravnoteža u strukturi zaposlenih, u smislu njihove kreativnosti, obrazovnog profila i stepena angažovanja. Uspeće one organizacije koje kod zaposlenih razviju odgovarajuća znanja i veštine neophodne za adekvatnu analizu i upotrebu podataka.
P: Da li se, i u kojoj meri, slažete da će primena veštačke inteligencije uticati na vaše poslovanje u narednih 5 godina?
Veštačka inteligencija menja svet
Većina poslovnih lidera u svetu (85%), kao i u Srbiji (93%), smatra da će veštačka inteligencija (VI) dramatično promeniti njihovo poslovanje u narednih pet godina, a skoro dve trećine direktora u svetu i 80% njih u Srbiji prognozira da će VI imati veći efekat od primene interneta. Uprkos pozitivnom stavu o prednostima veštačke inteligencije, 13% direktora u Srbiji trenutno ne planira da uvede njenu upotrebu u svoje poslovne procese, 32% planira da to uradi u naredne tri godine, dok je trećina ispitanika iskazala uzdržan stav.
Kada je reč o uticaju veštačke inteligencije na radna mesta, skoro polovina anketiranih smatra da će ona zameniti više poslova nego što će ih otvoriti. Ovo stanovište je naročito izraženo kod kineskih poslovnih lidera (88%), dok se u Srbiji sa ovakvim predviđanjem složilo nešto više od 70% učesnika ankete.
Veštačka inteligencija će imati veći uticaj od interneta
Kontakt
Jelena Miletić
Viša menadžerka, Marketing i komunikacije, PwC Serbia
Tel: (+381) 64 82 03 815