Regionalni akteri u oblasti sajber bezbednosti ne smatraju Zapadni Balkan primarnom metom bilo kog aktera koji predstavlja potencijalnu pretnju. Umesto toga, napadi i incidenti se doživljavaju kao kolateralna šteta napada usmerenih na druge primarne mete. Pored toga, zainteresovane strane nisu identifikovale zlonamerne aktere specifične za region ili razvoj sajber bezbednosti, ipak, to ne isključuje mogućnost da se regionalna dimenzija sajber pretnji pojavi u bliskoj budućnosti, s obzirom na tempo digitalizacije i geopolitički razvoj.
Ovo su neki od glavnih nalaza Izveštaja o ekosistemu sajber bezbednosti, koji mapira sajber pretnje na Zapadnom Balkanu, identifikujući ključne rizike, pretnje, vrste incidenata i napada i, gde je moguće, aktere pretnji. Po nalogu Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, Izveštaj su zajedno pripremili PwC, fokusirajuцći se na globalnu i regionalnu pretnju, i ISAC fond, pružajući geopolitički kontekst za svaku od ekonomija Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija).
Izveštaj pokazuje da pretnje sajber bezbednosti sa kojima se suočavaju privrede Zapadnog Balkana uglavnom odražavaju globalne pretnje. Stalni porast digitalne aktivnosti, ubrzan globalnom pandemijom, doveo je do većeg broja izveštaja o incidentima koje primaju nacionalne vlasti. Takođe, sve više se manji akteri, kao što su mala i srednja preduzeća, medijski akteri i organizacije civilnog društva susreću sa sajber pretnjama. Napadi postaju sve sofisticiraniji, uz bolje prilagođavanje zlonamernog sadržaja lokalnim jezicima i kontekstu. Trenutno, sajber kriminal se smatra glavnom pretnjom, sa malverom, fišingom, ransomverom i, u izvesnoj meri, distribuiranim uskraćivanjem usluge (DDoS) kao najčešćim tipovima napada.
Ekonomije Zapadnog Balkana aktivno pokušavaju da osnaže svoje ekosisteme sajber bezbednosti. Regionalne ekonomije su uz pomoć međunarodne zajednice kreirale odgovarajuću zakonsku regulativu, uspostavile nove institucije i izgradile tehničke i operativne kapacitete. Osim toga, uspostavljena su bilateralna i multilateralna partnerstva, uglavnom po uzoru na način na koji to čine EU i NATO ali uz određene razlike tj. nacionalna rešenja.
Izveštaj takođe daje preporuke u pogledu mera koje treba preduzeti u cilju negovanja veće sajber otpornosti na Zapadnom Balkanu, kao što su:
Efikasnija komunikacija regionalnih aktera o uzajamnoj koristi koja proizlazi iz izveštavanja o incidentima, kao i od razmene informacija.
Izrada prilagođenih metodoloških pristupa redovnom praćenju događaja u oblasti sajber bezbednosti, prikupljanje, obrada i kategorizacija podataka o prijavljenim incidentima i izrada izveštaja o bezbednosnim pretnjama na nacionalnom nivou.
Usaglašavanje zakonskih okvira i strateških okvira sa ciljem da se razmotre aspekti kao što su nove pretnje po sajber bezbednost, razvoj događaja u sajber prostoru i potrebe koje proizlaze iz svega pomenutog.
Razvoj kapaciteta relevantnih organa i institucija poput onih u čijoj su nadležnosti istrage i krivično gonjenje u slučajevima sajber kriminala.
Primena sektorskog pristupa sprovođenjem postupka decentralizacije kompetencija i kapaciteta pri odlučivanju, koji će biti centralno koordinisan na nacionalnom nivou.
Izrada zajedničkog pristupa subjekata javnog i privatnog sektora i uspostavljanje partnerstava sa akademskim institucijama radi sagledavanja održivih modela kojima se rešavaju različiti oblici ograničenja kod zaposlenih /radne snage.
Realizacija sveobuhvatnih programa usmerenih ka podizanju svesti o sajber bezbednosti, koji će biti segmentirani, projektovani i održani sa namerom da se obrate konkretnoj ciljnoj publici u zemljama Zapadnog Balkana.
Da li želite da pročitate ovaj izveštaj. Molimo vas, prijavite se.
Kontakt
Jelena Miletić
Viša menadžerka, Marketing i komunikacije, PwC Serbia
Tel: (+381) 64 82 03 815